Kao početnik imao sam jako velik strah da nastupam pred ljudima koje ne poznajem. Vremenom taj strah je bio sve manji. Ključ ovoga je da sebi stavite do znanja da nemate šta da izgubite, već samo možete da naučite nešto. Strah je toliko bio velik u mom slučaju da sam počeo da se tresem radeći najednostavnije trikove i svi sati koji su potrošeni su jednostavno pali u vodu.
Želim da podelim neka moja iskustva sa vama, kao i neke stvari koje sam ja radio da bih se oslobodio straha.

Prvo što mi pada na pamet je da nastupate sa nekim prijateljem. Ovo sam ja radio kada sam počinjao da nastupam na ulici. Uvek sam išao sa još jednim drugom, koji je bio tu da me podrži i da mi da to malo samopouzdanja što mi je falilo. On nije bio madjioničar već za razliku od mene nije imao nikakav strah. Njega sam puštao da priđe nekome dok bih se ja polako došunjao i predstavio se. Ovaj metod je bio veoma koristan, ali nije bio efektan uvek. Naime kada drug nije bio tu morao sam da smislim nešto što bih mogao da radim i da „razbijem led“.
Ono što sam ubrzo počeo da koristim je gluma. Znajući engleski jezik veoma dobro glumio sam mađioničara koji putuje svetom radeći trikove. Ovim sam uspeo i sam da priđem nekome, pa sam kasnije dodavao elemente francuskog i ruskog. Ovim sam se služio dosta dugo, sve dok jednom prilikom nisam stvarno naleteo na osobu iz Rusije, što je bilo veoma smešno. Prišao sam sa najboljom namerom da pokažem nešto što sam dugo spremao, međutim ono što nisam očekivao je da će osoba na koju sam naleteo jednostavno reći „Govorite po-russki“ (pričajte na ruskom).
Pošto su jedine reči ruskog koje sam znao bile psovke, pocrveneo sam od blama. Od tada sam jednostavno prilazio ljudima i predstavljao sebe u najboljem svetlu, radeći trikove koji su bili self-working(ono što nije zahtevalo mnogo komplikovanih poteza). Nakon što sam video reakcije ljudi na takve trikove, stekao sam više samopuzdanja i time prešao na teže stvari.

Stvar koja mi se mnogo dopada kod rada na ulici je to što nikada ne znate šta vas očekuje. Nakon pune tri godine rada na ulici, i dalje ne znam šta me očekuje na sledećem nastupu. Pored toga ni sam ne znam koliko sam ljudi upoznao radeći stvari koje volim. Devojke sam upoznavao na ovaj način što mi je bilo fascinantno, radeći ovo stekao sam samopouzdanje za sve dalje što mi se desilo. Najbolja nagrada koju sam dobio dok sam nastupao je aplauz, to je ono što kod kuće ne postoji. Kometari ljudi koji gledaju, osmesi i jos mnogo toga…
Nadam se da ste čitajući naučili nešto iz mog iskustva. Da sam vam ideju o nastupu pred ljudima malo približio.
Život je kao scena, zbog toga se potrudite da svakog dana sebe prikažete u najboljem svetlu.